Knjiga mrtvih filozofa nije bilo koja "knjiga mrtvih", kao što su egipatska ili tibetanska. Ovi izvanredni drevni, pisani spomenici pomno opisuju rituale nužne kao priprema za izvesnost zagrobnog života. Egipatska knjiga mrtvih sadrži 189 magičkih izreka koje obezbeđuju prelaz duše u zvezdani ili sunčani zagrobni život. Tibetanska knjiga mrtvih opisuje pogrebne rituale neophodne da se prekinu iluzorni ciklusi postojanja i postigne Prosvetljenje (veliko P) do koga se navodno dolazi putem nirvane.
knjiga mrtvih filozofa pdf 11
Uticaj ovakvih pristupa je širok, od "tajne doktrine" gospođe Blavacki i njenog "Teozofskog društva" u poznom XIX veku, preko psihodelične verzije Tibetanske knjige mrtvih Timotija Lirija, postignute uz pomoć LSD-a iz 1960, do današnje opsesije "smrti bliskim" ili "vantelesnim" iskustvima koje je podstakao Rejmond Mudi, objavljivanjem svog Života posle života 1976.
Ovo je i stav koji je Niče zvao "evropskim budizmom", premda je isto tako dosta proširen i američki budizam. Bitna tačka je u tome da je u obema knjigama, tibetanskoj i egipatskoj, kao i njihovim savremenim epigonima, smrt jedna iluzija. Postojanje je krug ponovnog rađanja koji se samo prekida konačnim prelaskom u Prosvetljenje. Na ovaj način je pitanje pristupa pravome Znanju (veliko Z, i ovom prilikom) koje će razotkriti ono što je Šopenhauer smatrao velom privida maje (mayā) i omogućiti duši da sebe oslobodi. Ovaj pristup sažet je u rečima uticajnog bengalskog pesnika Rabindranata Tagora: "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora." Uticaj ovakvih pristupa smrti i umiranju može se otkriti u još uvek dosta čitanim knjigama Elizabete Kibler-Ros. Sa pacijentima čija je smrt bila izvesna, spisateljica je primenila psihološki pristup zasnovan na pet faza umiranja (poricanju, besu, pogodbi, potištenosti, prihvatanju) koji je bio od izuzetnog uticaja na palijativno lečenje. U njenoj knjizi O smrti i umiranju (1969), svako poglavlje počinje navodom iz Tagora, dok u drugoj, pod naslovom koji dosta otkriva, Smrt: poslednji stadijum rasta (1974), Kibler-Rosova odaje preuveličano priznanje Tibetanskoj knjizi mrtvih.
Knjiga mrtvih filozofa zapravo je niz podsećanja na smrt ili memento mori. To nije trubni zov jedne nove egzoterične dogme; to je knjiga od 190 znakova pitanja koji će nam možda omogućiti da se suočimo sa stvarnošću naše smrti.
Toliko o dobrim vestima, a ove nisu sve. Jer istorija smrti filozofa isto tako je i pripovedanje o čudnim sudbinama, ludostima, samoubistvima, zločinima, nesrećama, patosu, prelaženju iz uzvišenog u smešno i donekle o crnom humoru. Umiraćete od smeha, to vam obećavam. Evo nekoliko primera o kojima će se u daljem tekstu podrobnije govoriti: 2ff7e9595c
Comments